Legende o kraljici Teuti

/Legende o kraljici Teuti

Legende o kraljici Teuti

(Objavljeno u 8. broju lista Tartajun, 11. kolovoza 2012.)

Ovo su legende koje se i danas mogu čuti na prostoru Dola. Većina legendi vezana je uz ilirsku kraljicu Teutu koja je vladala ovim prostorima od 231. do 228. pr. Kr.

Hvala Andrei Jašić i Ani Roić na pomoći kod prikupljanja  i zapisivanja legendi koje su prisutne samo kao usmena predaja.

 

Ilustracija kraljice Teute (autorica: Lea Dragić)

TEUTA I JELŠONSKA VODA

Kako  je poznoto, u Dolu je stolovola krajica Ilirih Teuta. Uvik se govorilo da su njezini dvuori bili u onu bondu, povar kuće Filipovih. U vrime kad je krajica Teuta vlodala ovima krajima, kroz Duol je stalno teka potok od Krušvice.  Baš u tin potok, kako se govorilo, utopi se Teutin sin. Ona sva žalosna, naređije svojim podanicima da zatvoridu tin izvor vodije. Kako je izvor zatvoren, voda je nošla nove pute i govorilo se da je baš ova voda izbila u jelšonsko poje  na ono misto di se i danas puje voda.  Ne znon je radi ovega ili čega drugega , ali ovoj vodi su  često dodovali onin pridjev „ludo“ jelšonsko voda.

Lucija Šurjak, 1935.

 

TEUTIN ZLOTNI SIĆ

Predaje o Teuti govore da je utopila zlotni sić u gustirnu ča je na putu do Filipovih. Govorilo se i da je imala kvočku s pilićima koje je nikud zakopala i da se tuo nahodi pod njihovu kuću. Tamo ni pri, za vrime Teute, bila ta kuća tako da more bit da je tuo istina. Govorili su da se fundamenti nahode pod tuom kućom. Teuta je u Dolu Sv. One sagrodila i dvuor. Kad su grodili crikvu, odnili su tuo stinje za grodnju, tako da su ostali somo fundamijenti. Na putu je osto somo mir, ali još se vidi starinsko grodnja.

Mi pri Teutu nismo zvoli Teuta, nego Buta. Kad se Filipova ćijer udovala, stavili su u testamenat:

Dobra von je balerinka

Ispod Bute Roić Vinka

Margarita Roić, rođ. Milatić, 1921.

 

TEUTA I GRUMEN ZLATA

Stara susjeda do mene  bila je meštrovica, šjora meštra. Ona mi je pričala dosta tih priča vezanih uz Dol i općenito otok. Ostala mi je u pameti priča o kraljici Teuti za koju je povijesno dokazano da je obitavala na području Hvara, a u prvom Dolu je napravila ljetnikovac. S obzirom da je Dol izoliran od tramuntane, a služio je i nastao kao skrovište od navale raznih barbara na grad Faros, odnosno Fariju. Tada su u Dolu uglavnom prebivali stariji ljudi, bolesnici i djeca da ne bi bili poharani od tih barbarskih naroda. U drugom Dolu, odakle sam ja, pedeset metara od moje kuće, teče ogroman potok koji je nestao dolaskom bora na Hvar. Nije  točno jasno kako je taj bor došao na otok. S dolaskom bora  nestao je potok Krušvica, zato jer se bor vrlo brzo proširio po otoku i više voda nije bila protočna. Austro-Ugarska je, nazad sto godina, napravila takozvane pumpurele koje su suzbijale snagu potoka, iako su one danas bezvrijedne. Kroz to vrijeme postoji priča o kraljici Teuti koja kaže da je izgubila najmlađega sina u potoku Krušvica. Kad je došla na otok, bacila je grumen zlata i kletvu na taj potok što se na kraju i obistinilo. Potok više ne teče, već samo figura. Ta me priča najveće kopkala jer sam kao dijete i sam dolazio tražiti Teutino zlato.

Ivica Pavičić, 1979.

 

Teutini dvuori u Roića dvuoru

 

Teutini dvuori u Roića dvuoru

 

LEGENDA O TEUTI

Dol Svete Gospe Blažene, Dol Svete Marije, zvo se Virduol, kako u njega izvire jedon vir. Posli se zvo Gospe Dol. Dol Svete Ane  zvo se Cikindol jer je u njega bila fabrika cekina krajice Teute. U Dolac, kad smo mi još išli u skulu,  nahodili su se cekini. Govoridu kako je Teuta činila šolde dok je živila ovuod. Ljudi su bili govorili da je utopila zlotni sić i da je zakopala zlotnu kokoš sa pilićima. Na temu mistu su i fundamenti od njenega dvuora. Ništa osim fundamijentih. Kad se grodila crikva sve su stinje odnili za crikvu i sve to razgrodili. I sad ni ništa za vidit nego somo fundamijente store di se nahodidu na mistu di je ona živila. Onda kad su naši činili pute, stavili su ploču doli kod Tometa, na Govnjur. Tuote su stavili i napisali : Teutino šetalište. Tuo se šetalište diže put Roića dvora, na livu ruku.

Margarita Roić, rođ. Milatić, 1921.

 

KOVČKA SA ZLOTNIM PILIĆIMA

Govori se da je krajica Teuta zakopala na Purkinemu kuku  zlotnu kvočku sa sedan zlotnih pilićih. Od tad je puno svita kopalo na Purkinemu kuku da bi nošlo tu kvočku. Tuo se vidi po rapima na srid Vele gomile. Olma blizu se nahodi Vilino stina. Veliko stina okle puče pogled na cili Duol ,a govoridu da je tu stinu Vila tuote donila na glovi.

Rakelina Moškatelo, 1938.

 

TEUTINI DVORI

Kraljica Teuta  napravila je dva građevinska zdanja u Dolu. Prvi je u prvemu Dolu iznad Njokotovih dvora gdje je ljetnikovac. Moje mišljenje je da je to bila samo građevina za prevariti barbare koji su u to vrijeme postojali. U drugom Dolu  napravila je Teutine dvore kao svoju pravu rezidenciju , a u prvomu Dolu, ovaj ljetnikovac. Danas je sve ovo neprohodno, a još su jasno vidljiva četiri zida i temelji, iako je sve to skromno. Teutini pravi dvori su u drugomu Dolu, to je bilo veliko zdanje, ali  je sad prekriveno šumom i gotovo je nemoguće  doći do tega i otkriti ga.

Ivica Pavičić, 1979.

Teutini dvuori u Stončića dvuoru

ZAKOPONA BLOGA

Još kako molo dite bilo mi je kruto drogo sidit kraj komina sa storim judima i slušot kako provjodu gošnice, štrofe i druge štorije koje su oni doživili i priživili. Kad su navigali, kako su morskije velike ribe, hubotnice, pešekani, čapovali sa kuvierte mornore, kako su šijunode potopale brode, ko bi se bi škapulo, osto bi na pustemu otoku kako Robinzon pustih godišć pok bi ga nakon pustih godišć škapulali. Ma nojveće se provjalo oba mortvima, macićinima i drugim merokulima koji su jude tarmali i morili. Onda oba gusarima, koji su se zaletivoli po škojima i ubijali jude, pokrali sve ča su nošli. A kako veće putih nebi bili mogli sve odnit, bili su zakopali na niko skrovito misto, napravili kortu i sinjali, a nojveće putih nikad se nisu vrotili po tuo blogo. Ono bi ostalo zakopono u  gomile, trime, prozduovnice i slično. E nakon puno, puno godišć, niki judi su hodili iskat ta bloga pok se za nikije govorilo i da su nošli blogo i tako se obogatili. Ma, za tuo blogo se uvik govorilo da je proklijeto i da kako su se žvijelto obogatili tako su posli sve izgubili i da su cile fameje od malatije i drugih dežgracijih nestale. Po škojima i don danas nahodidu se bilizi za koje se govori da je tuote bilo blogo. Recimo na našu Jurkovicu, u mejošu sa Savotovima je jedna  veliko gomila, veće od motike kompa, po kojuoj su sve niki fošoli i provjo mi je muoj barba Stipon da su tuote niki judi davno, nošli pune žare cekinih, koje su tuote bili zakopali gusari. Onda bilo je tih gomilih na puno mist a nojveće po varbonskim Puntima, blizu muora di su gusari dohodili i zakopovali blogo. Puno se govorilo i oba Ilirskoj krajici Teuti, koja je baš u Dolu imala nikije sakrijete kuće pok je u Dolu i cekine kovola. Ta njezina kovnica cekinih je bila nindir na kroj Počivalih, povar Polovića jame, pok su se provjalo da su niki judi u tuoj prozduovnici nahodili te cekine. I don danas tuote je jedon mir koji govori da je bi ostatak nikije kuće. Provjalo se da je  i ispod Podšpiljo, povar Stončića gustirne, na Marinkovo isto nika građevina iz doba Teute. Onda  na Purkin kuk, u Kupinovik, Likorovu kuću sve su tuo mista puna tajnih i štorijih iz storih vrimenih.  Uz ta mista se viježu priče oba Teuti, zlotu, vilima i višćicima. Provjalo se o judima koji su  tamo kopali i blogo iskali.

I mene je  kad son bi dite, kad bi bi vidi tako čoguod sakrieto, pogotovo prozduovnice, tantalo da je tuote baž i koje blogo. Bi bi hiti unutra stinu, koja je veće putih renbunbovala pok bi mi se učinilo kako da čujen nike čudne glose kako da se niko smije ili plače. Bi bi se pristraši i uteka ća. Imali smo jednu takovu u Duboki i u Dolac ispod skule.

Dobota svaki čovik je pomalo kurijož, pok kad se tuo provjo kod komina, pok dokle je živ tuo ga tanto i iti bi znat istinu, a ona je kako i sve druge  tajne, sakrijeta.

Ostavmo mi na miru sva ta bloga – neka ležidu tamo di su – ako su. A ako imo niko blogo nemuojte ga zakopovat, već ga isfrajojte za života, ali u pametne stvori. A ako imote kruto puno ostavte i dojte da se grodidu vrtići za dicu, ošpitoli i uboški domovi pok ćedu von bit obligoni i spominjot vos po dobru.

Zorislav Posinković

2019-12-02T00:07:52+01:00

Ostavite komentar