Moje misto Dol

/Moje misto Dol

Moje misto Dol

Moje misto Dol nahodi se miju ipo od muora. Raštorkono je oko dvi vale, a kuće su stivone po ploči, bondima i dušpirima (da bi se zasparenjala zemja). Judi se dilidu po kazotima (plemenu) na dvuore – po prezimenu i prodivku. Parvi Dol se nikad pri zvo  Vir Dol jer je kroz njega teka potok Vir, a drugi Cekin Dol jer je tuote krajica Teuta kovala cekine.

Parvi Dol se sad zove Dol Sv. Marije. To je lipo vala u koju je uvučen Dolac, a okolo su kuće po bondima. Na desnu bondu je veliki dvuor Ploča. Prezimena su im Moškatelo, Dužević i Stančić-Glavinić, a prodivci Muzgatovi, Narančica, Pasurotovi, Petrovi, Panjok, Duga, Matijac, Avliževi, Kvelotovi, Glavinići, Rudinkini i Gobotovi. Malo niže u dušpiru je Dužev dvor. Prezimena su in Dužević, Miloš,  Ševelj i Sansović. A prodivci su Baldotovi, Babini, Pištini, Milošovi, Ševejovi, Cesarovi, Krojičini, Patetikovi, Firetovi, Šindikovi. Malo prema istoku je Radoševića dvuor. Svi se prezivaju Duževići, a prodivci su im: Veli Duževi, Pardilotovi, Puzetovi,  Bortulovi, Dudičini i Bolonosak. Priko potoka je Stončića dvuor. Prezimena su in Dužević, Stančić i Radonić, a prodivci su Marijonovi, Broškini, Knježovi, Lošotovi, Losetovi, Manjagazeta, Striž, Maškul, Svetić, Osibovi, Krokotovi i Gudićevi. Odma tuot je i Posinkovića dvuor, tuo in je i svima prezime, a prodivci su: Burtetovi, Ruškini i Duolnjini. Malo niže prema Ogronku je Sansovića dvuor. Prezimena su Sanseović, Franković, Kuničić, Moškatelo, Šurjak, a prodivci su: Kanonikovi, Morkavližovi, Babini, Mikuličini, Morkovi, Štramundo, Ćuovotovi, Pasurotovi, Stažotovi, Gabretovi, Kjontetovi, Fjoketini, Paverić, Pajaričini, Njušić, Banbo, Grizetovi i Mardilo.
Ova bonda sela je na rovnemu, somo su Ploča i Stončića dvuor na uzbardici. Prihito hi tarmuntona, a bušak i bori štititu ga od juga. Liti je vruće. Nasrid sela je crikva Guospje od fijere sa injulin kampanelom i molim šematuorijen. Od nedije se tuot skupe judi i igraju balote i korte, a mlađarija šijeto po cesti sve do Paiza. Tuot je i lipa butiga i vela gustirna. Paiz je blizu, pok je puno žijenskih nosilo mliko i lavuralo kako divuojke kod boje stojećih fameji, a muški su činili žurnote. Poja su in blizu po Kotrolovcima, Dolcima, Dražinji, Kupinoviku, Kolončevica, Rugonju, a po vorsima: Njivice, Strone, Duboke, Borovici, Remiki, Budinjci, Čartoni duolci.

Bonda Sv. Ane

Drugi Dol se sad zove Sv. Ane. Raštorkon je veće od parvijega, a i vala je šira. Vas je po bondima. Parvi dvuor je Gojava ili Posinkovića dvuor. Sva je na stini-ploči. Prezimena su Posinković, Pavlović i Milatić, a prodivci su Šnik, Mrisko, Ćenćotovi, Tišovi, Zakejotovi, Lučini, Pujhotovi, Verdun, Savotovi, Momulotovi, Žangričini i Ilijini. Svi vitri ih tuču, posebno bura. Puti su grubi i sve je na saližu i injkonaduri. Niže prema “jami“ je Roića dvuor. Kuće su pod somom bondom (u hladišću), ali na rovnemu terenu. Prezimena su im Radonići, Roić, Šurjak i Dužević, a prodivci su meštar Fabićevi, Šimunovi, Marinovi, Filipovi, Lukini, Arvažijotovi, Kuvetovi, Jerićevi, Smargorun, Glogojevi, Cirkulovi, Girotovi-Gverini. Priko puta Duolca i Krušvice je “Ona Bonda“. Pripetona na širokoj ploči rastorkona u širinu. U reporu  je od bure i cili don je na suncu. Prezimena su Carić, Roić, Vranković, Šurjak, Pavičić,

Bonda Sv. Ane

Berković, Posinković i Kuničić, a prodivci su: Fabićevi, Antićevi, Šušnjer, Mardilo, Šmorkalo, Kora, Ćenćetovi, Harašićevi, Vronkovići, Močak, Morkica- šera Fane, Krovatovi, Šćopotovi (Musanovi, Žbedrica), Vrući, Šoretovi, Puretovi, Gurdanovi, Mikulica, Čivirini, Kokotovi, Franićevi, Baster, Pošćerovi i Perlakontetovi. Na dnu, prema Ogronku je crikva Sv. Ane sa velikim šematuorijem di se igralo fuzbal, balun, balote i korte na puno zogih. Tuot je i Čitovnica di se toncolo i lipa butiga. Krajem Duolca je lipi put (inkonjadura) viježena s Ogronkom po kojemu je mladost, od nedije, šetala sve do Paiza i Varbanja. Tuot je bi centar okupljana i divertimenta. Na don Sv. Ane je bila veliko fijera i zabava. A u karnovalu lipi i veliki tonci, di su dohodili “furešti“ iz svih sela (posebno Svirčani).

Jušto nasrid Dola nahodi se glavica Sv. Mihovila. Na nju su viježene obe bonde kako kadinima. Tuot je vela crikva Sv. Mihovila, onda kuće za kurota, šjor meštra i remetu. Tuote blizu je i lipi kopošont. Dvi fameje Radonićih, zvonih Remetini, stojidu na glavici. Još je tuot i lipo velo skula, blagajna i lambik. U blagajni je velo butiga, a na podu je čitaonica sa radion. Tuot se igrodu korte, doju priredbe, a u karnovalu budu tonci. Donkle, to je sakralni, kulturni i ekonomski centar mista, dica grijedu u skulu, žene u butigu, mladost na tonce a svi u crikvu i na kunju na kopošont.

Ovo je krotko štorija Dola (muoga zavičaja), di son se rodi, paso nojlišje doba života. Kad danas, u starosti počnem pensat, printumbovat po glovi sve to, ćapo me tuga-melankolija, da je sve to pasalo i da se nikad neće vrotit. I kako je selo rastorkono po valima, tako su se i mišćani rastorkali po svitu i govoridu da im je, bome, boje nego je bilo pri. Ma inšoma kuće, poja su ostali a i crikva, skula i kopošont. Somo ni judih. A baš će jepeta doć vrime da će se vrotit ono doba, da će se kantat, toncot, veselit – nikad se nezno.

Zorislav Posinković

(Objavljeno u trećem broju Tartajuna)

2019-12-02T00:38:15+01:00

Ostavite komentar